Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Autor: SLOBODAN MACEDONIĆ

Guild Wars 2

MMO revolucija ili još jedan generički WoW (polu)klon?

 

Mnogima je verovatno poznato da je prošle nedelje, od 17. do 21. avgusta 2011, u nemačkom gradu Kelnu održan Gamescom, najveći sajam industrije video i kompjuterskih igara, kao i prateće opreme u Evropi. Mala, ali odabrana ekipa likova iz Srbije, među kojima sam bio i ja, provela je na Gamescomu ludu i nezaboravnu nedelju, upoznavajući se sa naslovima koji nas čekaju u narednih godinu dana.

Kao što je i red, prvi štand koji sam posetio odmah po ulasku na sajam tog 17. avgusta bio je štand NC Softa. Taj dan je, inače, bio rezervisan isključivo za profesionalce koji rade u industriji i novinare i izveštače, dakle, nije bilo razularene mase klinaca koja satire sve pred sobom, što je karakteristika ostalih sajamskih dana . Povod je bila prezentacija na kojoj je NC Soft trebao da objavi ekskluzivne informacije vezane Guild Wars 2 (svi su se nadali da će biti saopšten datum izlaska igre) , kao i da premijerno prikaže trailer za do tada nepoznati MMO. Najpre je, naravno, bombastično najavljen Wildstar koji je, mogu to slobodno da primetim, nakon inicijalnog oduševljenja pristunih gostiju, prošao poprilično mlako, i to pre svega zahvaljujći liku koji je skoro pola sata pokušavao da ubedi okupljene da je Wildstar „the next big thing“, u najmanju ruku najbolja igra u Sunčevom sistemu. Posle petnaestak minuta niko ga više nije ozbiljno slušao, svi su čekali na GW2.

O tome šta je sledilo nakon toga neću da pišem; siguran sam da je svako ko se imalo interesuje za GW2 imao priliku da ili prati live stream direktno sa Gamescoma ili da novi trailer za GW2, kao i demo gameplay sekvence, odgleda na Youtubeu. Interent je, uostalom, u poslednje dve godine, otkako se aktivno govori o GW2 (prvi trailer je pušten na Gamescomu 2009), prepun najrazličitijih informacija o igri, što zvaničnih, što onih koje su procurile ili su na nivou nagađanja. Zbog toga ću u narednim redovima preneti svoje lične utiske o onome što sam imao priliku da iskusim igrajući u tri navrata demo GW2. Dakle, nemojte očekivati da ovde pročitate ono što je već svima poznato, već isključivo lični stav, ondosno subjektivni pogled na ono što je Anet prikazala na Gamescomu.

U poslednjih godinu dana, praktično od Gamescoma 2010 kada je prvi put prikazan gameplay GW2, kad god bih razgovarao sa nekim o igri, uvek bih izražavao bojazan da GW2 ide u pravcu „mainstrimizacije“ ili, da budem još direktniji, prevelike„WoWizacije“. Pre nego što fanovi WoW-a podignu sekire u vis i krenu u krstaški pohod zbog jedne ovakve izjave, dozvolite da pojasnim. Guild Wars, ma koliko ga neki prezirali, po mnogim elementima je jedinstvena igra – njegova mehanika, skill sistem zasnovan na buildovima, koncept koji igraču omogućava da bira hoće li grindati ili ne (bilo da su u pitanju titule ili oprema), skoro savršeno projektovan PvP bez frustrirajućeg gankovanja, jesu karakteristile na koje Anet može biti ponosna. Naravno, GW je daleko od savršene igre, postoji tu dosta toga što je moglo i trebalo da se ubaci kroz zakrpe, ali dobro, umesto gomile pečeva, Anet je odlučila da pravi GW2. Samo sepostavlja pitanje za koju ciljnu grupu – za svoje verne fanove koji GW igraju u poslednjih šest godina ili za smorene igrače drugih generičkih MMO-ova, uključujući i potencijalne preletače iz Blizzardovog jata.

Kada je u pitanju PvE, demo koji je prezentovan na Gamescomu omogućavao je igranje bilo koje kombinacije pet rasa i svih sedam do sada predstavljenih profesija, s tim što su u slučaju sylvarija i asure bile u pitanju high level zone (predefinisani likovi 59. nivoa), dok su ostale rase u startovale od nule. Demo je omogućavao 40 minuta igranja po sesiji, pri čemu je u to vreme uključeno i vreme potrebno da se kreira novi lik.

Sam proces kreiranja likova je odavno poznat, ali je sada po prvi put viđena i omogućena puna customizacija izgleda i oblika tela, lica i ostalih detalja. U poređenju sa onim što smo imali u GW-u, u pitanju je drastičan napredak, ali budimo realni, u međuvremenu se pojavilo toliko igara, kako single player, tako i MMO, koje su kreiranje likova dovele do takve perfekcije (ja bih dodao i nepotrebne), da opcije koje sada GW2 nudi po tom pitanju nisu nikakvo čudo. Za početak odlučio sam da napravim norn guardiana. Znajući da „taksimetar radi“, odnosno da demo meri vreme od samog starta, nisam se puno zadržavao na lickanju ionako grubog i robusnog norna.

Nakon uvodne animacije koja je jedinstvena za svakog lika u zavisnosti od pruženih odgovora na seriju pitanja u fazi kreiranja lika, moj mlađani gorostas, prvog nivoa lol, pojavio se u Hoelbraku. I odmah je usledio šamar – prvi NPC na koga sam naišao zatražio je da lovim divljač sve dok mi ne padne trofej dostojan tzv. Velikog lova. Pomislih: wtf!, pa zar nisu rekli da će igra biti zasnovana na anti-grind konceptu!? Zar je moguće da treba da ubijem 145 zečeva/muflona/jelena sve dok mi ne padne predmet koji mi treba (odmah su mi se vratila sećanja na gorko iskustvo sa Aionom koje je, hvala bogu, kratko trajalo). Sva sreća, razloga za nervozu nije bilo – već prva životinja koju sam ulovio u šumi dala je pomenuti trofej. Sledeći kvest me je odveo direktno u borbu sa ledenim wurmom (sličnom onima koje smo viđali u EotN, samo naravno redizajniranim) tokom koje se lepo mogla primetiti razlika u mehanici igre u odnosu na prvi GW. Iako dva i po metra visok , sa jedno 180 kila žive vage, moj „konan“ se kretao po bojnom polju sa lakoćom, izbegavao udarce wurma, bacao magije dok trči unaokolo, dakle sve je delovalo nekako živahnije od GW-a. Wurmu je trebalo dosta dugo da padne, uprkos pomoći koju sam imao od okolnih NPC-ova, ali je pobeda donela i željno očekivani reward – prelazak na lvl 2 (double lol!). Nažalost, sistem upgradeovanja likova poznat iz GW-a u potpunosti je napušten i zamenjen dobro poznatim principom da se zarađeni skill poeni distribuiraju na osnovne karakteristike lika, kao što je recimo snaga (strength). Biću otvoren: to mi se nimalo ne dopada, ne zato što sistem ne valja sam po sebi – ko zna, možda će se pokazati sjajno, već zato što je u osnovi odavno prežvakan u desetinama drugih igara. Anet, gde nestade originalnost?

Posle ovog hladnog tuša, usledilo je oduševljenje – norni definitivno mogu da se transformišu u željenu životinju. Kolale su priče da će norni imati samo drugačije skilove u zavisnosti od animalnog afiniteta (kao u EotN), ali je sada jasno da je puna transformacija omogućena. To se vidielo iz sledećeg niza kvestova koji se upravo tiču shpeshiftinga. Međutim, pre nego što sam krenuo da ih radim, odlučio sam da se malo prošetam po okolini.

GW2 grafički izgleda bolje od prvog dela (logično, zar ne?), ali ne toliko bolje koliko sam očekivao. To se naravno, mnogo lakše uočava kada čovek igra igru, nego kada gleda snimak sa Yotubea. Ako bih trebao da okarakterišem grafiku, rekao bih da je ona nešto bolja, pre svega kada su u pitanju teksture i njihova finoća, od one koju je doneo EoTN, pogotovo u nekim explorable zonama kao što su Sparkfly Swamp ili Grothmar Wardowns. To zapravo i ne treba da čudi jer je razvoj drugog GW-a započeo odmah nakon što je EotN objavljen, i to na istom grafičkom engineu, doduše u međuvremenu evidentno ispoliranom i unapređenom gde god je to moglo. Da li je to samo po sebi loše? Ne, nikako, jer to garantuje da će GW2 raditi bez problema na već danas prosečnim mašinama, odnosno da se ATi i nVidia, bar kada je u pitanju GW2, neće puno ovajditi kada igra konačno izađe.

Nakon turističkog obilaska Hoelbraka, odnosno onoga dela koji je u demou otvoren, počeao sam da radim seriju kvestova vezanih za shapeshifting. Najpre sam se odlučio za snežnog leoparda. Očekivano, nakon transformacije, moji dotadašnji skilovi su zamenjeni specijalizovanim, nalik na one iz EotN. Bilo je zaista cool juriti male leoparde po šumi, igrati se se njima i terati obližnje bele moa ptičurine koje su bacile oko na mladunce. I taman sam obavio zadatak, čuvenih 40 minuta je prošlo.Shit!

Sledeću demo sesiju sam započeo nekolio sati kasnije, kreirajući sylvari necra, moju omlljenu profesiju. Ovoga puta zadržao sam se zatno više u eksperimentisanju sa izgledom lika, jer je to naprosto bilo zanimljivo – igrati se lišćem umesto odećom je cool. Sylvari su u demou automatski high level i odmah bivaju ubačeni u akciju u delu Tirije koja je do sada bila nepoznata (donji desni deo mape). Naravno, igrati lika kome su u startu na raspolaganju desetine nepoznatih skilova, u zoni gde vrebaju nezgodni monsteri, bilo je sasvim drugačije iskustvo od skoro idiličnog Hoelbraka. Neću ovde da crtam kako to izgleda – Youtube je prepun snimnaka iz te močvarne zone, pa ko želi, eto mu. Jedino što mogu reći je da sam igrajući ovu zonu imao (ne)sreću da posle petnaestak minuta otkrijem dizajnerski bug (bezizlazno sam upao u procep između stuba i stepeništa) koji me je primorao da demo sesiju okončam pre isteka vremenskog limita. Ono što je, međutim, sigurno jeste da ću u finalnom releasu igre sigurno odabrati sylvarija za jednog od moja dva main lika, veoma mi se dopadaju kao rasa.

Konačno, pred kraj dana imao sam sreće da stignem na red da odigram jednu PvP partiju. PvP je mogao da se isproba na štandu koji je bio lociran na drugom kraju hale, daleko od glavnog NC Softovog štanda. Anet je za Gamscom pružila uvid u PvP na kašičicu, i to onu za bebe. Prikazana je samo jedna mapa, Battle of Kyhlo, koju bih mogao opisati kao „HA sreće AB“. U pitanju je, dakle, mapa relativno malih dimenzija (veća od RA mapa, na nivou prosečne HA mape), u kojoj je cilj sakupiti čuvenih 500 poena. Kao i u AB, većina poena se dobija držanjem strateških tačka na mapi, dok player kill donosi svega par poena. Mapa je karakteristična po tome što uprkos svojoj skromnijoj veličini od prosečne AB mape, poseduje veliku razuđenost po okolini (kuće i tornjevi u koje je moguće ući, rovovi, razni hazardi), što bitku čini zantno napetijom od po pravilu rasplinutog AB-a. Zanimljivo je da su, za razliku od GW-a, članovi istog tima u potpunosti obojeni svojom bojom (crvena ili plava), tako da će sada biti još lakše uočiti protivničkog igrača. Partija je trajala desetak minuta, i nažalost, bio sam u gubitničkom timu, mada je konačan rezultat bio više nego tesan (svega 12 poena razlike). Ovde sam takođe odabrao da igram necra, i mogu samo da kažem da je lik bio prilično „squishi“. To naravno ne mora da bude tako, imajuči u vidu da je su za PvP sesiju svi likovi bili apsolutno predefinisani, bez mogućnosti kreiranja sopstvenog builda. Naravno, evidentno je da Anet čuva ključne forme PvP-a za predstojeće mesece i da je ovo na Gamescomu bio samo „teaser“, polupoznata forma koja je samo uvod u ono što će tek biti predstavljeno.

Zanimljivo je prokomentarisati kako će najverovatnije izgledati sistem titula. Kažem najverovatnije, i pri tome zadržavam pravo da će ovo što ću reći biti pogrešno kada igra konačno ugleda svetlost dana, jer se sve zasniva isključivo na izgledu „titles“ menija koji je sa stanovišta progresa u demou bio zaključan. Dakle, svaka od viđenih titula (Hero, Party Animal, Slayer, Explorer, pominjem samo neke) u sebi sadrži određeni broj „podtitula“, preciznije achievementa. I pre nego što opet neko pomisli na WoW, odmah da kažem da sve zapravo mnogo više liči na sistem trofeja/achievementa koji postoji na konzolama PS3/XBox360, odnosno da bi se otključao određeni trofej (ovde titula), potrebno je ispuniti niz različitih zadataka, grind ili non-grind tipa. U svakom slučaju, ovo je drastično odstupanje od onoga što smo imali u GW-u, i koliko mi se čini, sudeći po broju achievementa koje neke titule imaju (Slayer, recimo, ima neverovatnih 158, barem u demou), biće potrebne godine da se one maksiraju. A to je, realno gledano, i bilo za očekivati – GW2 treba da potraje između pet i deset godina.

Ne, zaista ne želim da zvučim kao skeptčni hejter koji tera mak na konac, ali nepobitna je činjenica da GW2, preciznije njegov demo, u većoj meri podseća na generičke MMO-ove kojima je tržište već zatrpano, a mnogo manje na istinskog naslednika GW-a. Ko zna, možda je to i dobro, možda ćemo se mi, igrači originalnog GW-a, lagano prilagoditi i navići na promene, ali moram priznai da pomalo boli to što će se u novom GW-u očito lakše i brže snaći likovi koji misle da jeK(r)yta najnoviji brend kondoma, a LA zapravo naziv košarkaškog tima kome je neko slučajno izostavio ono Lakers, od nas koji smo mesecima pa i godinama pravili svoje Herose, GWAMM-ove, Guardiane, Survivore, Commandere, Defendere itd. Sa druge strane, vremena se menjaju, a sa njima i igre, pa bi tvrdokormno zaklinjanje isključivo u GW bilo ravno tvrdnji da ništa posle Space Invadersa nije vredno igranja.

Jedno je sigurno –GW2 će biti fenomenalna igra, samo je pitanje koliko će ko u njoj pronaći sebe, neko manje, neko više. Nažalost, na odgovor ćemo morati da pričekamo, po mojoj ličnoj proceni, od šest do devet meseci.

AUTOR:

Slobodan Macedonić aka Rhion Um Durgh